Dabarche’s Weblog

coffee, fun and well, we’ll see:)

Kandinsky came for some coffee септембар 15, 2007

Filed under: Galerija — dabarche @ 4:51 pm

Kandinsky i espresso…Obozhavam ih


uzhivajte:D

mah mah

Advertisements
 

Jesen stizhe септембар 13, 2007

Filed under: Galerija — dabarche @ 9:13 am

Kleejesenje boje, jesenje vreme, Klee na zidu, kafa u sholji…status quo

kafitza

 

Exponat2 септембар 9, 2007

Filed under: Galerija — dabarche @ 9:57 am

Konj

jedna od mojih omiljenih slika

Franz Mark

U boji i pokretu uhvatjen zhivot, kakav i ne postoji, a ipak je tu…

Shta uopshte zaista postoji… 

 

Exponat1 септембар 8, 2007

Filed under: Galerija — dabarche @ 7:03 pm

Modigliani

Treba mi malo lepote u zhivotu

A Modiljani je umeo da nadje lepotu u krivim linijama, u uskim litzima i ochima bez zenitza

Nestandardna lepota…

 

Dabar neki fitness:P септембар 5, 2007

Filed under: Uncategorized — dabarche @ 9:39 pm

aj malo gimnas’tke dabreviiii :    

 

Ma dok je nama kafe bitje sve OK септембар 3, 2007

Filed under: Uncategorized — dabarche @ 9:28 am

Dabarche bilo na svadbi jednoj finoj, bilo extra, nije doFatilo biderAmajerA, ali nije ni ‘telo, iako je mlada (inace mnogo tzakana sa lila velom, bash mi se to svidelo:) smerala bogami da dotichnoga BMa zafrljachi pravo Dabarchetu u vugla, tachno joj se videlo pod tim lila velom kako joj ochi tzakle onako golgeterski dok tzilja u repcheta (Dabarche se malo pogubilo tad, pa se izokreta dok se postavilo kako treba:)..a josh i rodbina krenula da navija „ajdeee Dabarcheeee“….medjutim, bila tu i neka teta, shto je izvela evo ovakav manevar kao na stripchetu:

skok

i osta Dabarche tako kratkih shapitza..

Nego, bilo extra i posle na splavchetu jednome ‘de smo slavili i tako sve bilo fino….

A evo vama svima jedan frishki kaputjin stizhe na izvol’te:) Ne morate djipate k’o ona teta za BMom:) Samo se opustite i srkutjite dabrokaputjinaaaa..

K’o shto rekoh: EVO IZVOL’TE:

na izvol'te

 

Gorka kafa август 31, 2007

Filed under: Dabropametovanje — dabarche @ 10:30 am

bitter

O da,

zanimljivo je to kako se velike odluke u zhivotu dese onda kad nisi neshto posebno planirao. Izadjesh u grad, nadjesh se sa drushtvom na pivu, super vam je, odete posle na neku klopitzu, onako na putu kutji, i PAF! padne tu razgovor koji odluchi shta tjesh dalje sa svojim zhivotom.

Uostalom, zashto da ne? Zhivot se zhivi, a ne da se sad tu prave neki stzenariji, u kojima jedna osoba pravi uloge za josh one druge koji tu takodje uchestvuju…pishe im tekst, pravi pokrete, ochekuje da oni igraju kako ta osoba svira…To nije zhivot i ljudi nisu lutke… i ne mozhesh nikoga da naterash da se ponasha onako kako bi ti, eto, zheleo i, koliko god da ti je teshko, i hotjesh da plachesh i grizesh od muke, i psujesh taj zhivot shto je takav, shto nema kombinatzije koju ti zhelish, shto nema reshenja koje bi tebi donelo mir, sve to nema veze…Zhivot ide dalje i ne osvrtje se na tebe…Mozhe tebi sada da bude teshko, da boli i peche razocharanje i da se u kosti uvlachi neka tupa pomirenost sa eto bash takvim razvojem situatzije….a opet, sve to nije bitno…zhiv si i boletje te…mozhda je to jedan od nachina da se zna da si zhiv…da te boli…mozhda…meni se ne svidja takav stav….ali ni to nije bitno…vazhno je ostati zhiv…to je jedino shto je bitno….uostalom, shta je to biti sretjan…to su trenutzi koje pohvatash onako u letu, u prolazu tako retji….opet pametujem…netju ja nikom da solim pamet, da uchim bilo koga kako se zhivi…kako bih i mogla, kako iko mozhe….ogroman je ovo svet….nisu u pravu oni shto kazhu da morash da pratish svoje snove i srtze i shta ti ja znam…ne, ako hotjesh da prezhivish u ovoj prashumi od silnog sveta, medju toliko ljudi, razlichitih, posebnih, divnih i strashnih, ako netjesh da te proguta ta jaka struja mnoshtva, jedino shto morash je da budesh REALAN

Idi napred, grizi sve, i sebe ako treba, samo da odesh dalje….I protzeni, pravilno protzeni shta ti to treba, a shta ti ne treba u zhivotu…jedan je zhivot, ne smesh da ga batzash na pogreshne ljude i pogreshne puteve….ne smesh da previshe rizikujesh, jer tako mozhesh da nestanesh…morash da budesh REALAN!

I eto, ja sad uchim da budem REALNA…..realni su rachuni koje treba platiti, realan je stan koji morash da zakljuchash, realne su granitze koje morash da predjesh, svi papiri na kojima pishe ko si i shta si, bez kojih izgleda ne postojish….i shta je josh realno? Znanje, mashine, hemikalije, sve je to realno…Osetjanja mislim da nisu….nije realno to shto osetjash, to je najcheshtje fantazija….neko ushitjenje koje nastane jer su se sklopili neki delovi eto bash tad, u tom trenutku…je li to bio onaj trenutak sretje, onaj shto ga treba uhvatiti? E jesteee, hvataj ga, drzh’ga, ne daj ga….tako, tjapi ga, progutaj ga, kao slatku puslitzu umochi u gorku kafu razocharanja u kome plivash u tom realnom svetu….zashto ja volim gorku kafu?

Jer je tako realna!

bitter coffee

moj otatz:

razvoj situatzije je takav

da se ochekivano ostvaruje
shto vratja stvari na pochetak
kog vishe ne mozhe da bude
jer se daleko otishlo
u ostvarivanju krajnjeg tzilja

Neshto je puklo u vodi koju smo upravo popili
voda