O da,
zanimljivo je to kako se velike odluke u zhivotu dese onda kad nisi neshto posebno planirao. Izadjesh u grad, nadjesh se sa drushtvom na pivu, super vam je, odete posle na neku klopitzu, onako na putu kutji, i PAF! padne tu razgovor koji odluchi shta tjesh dalje sa svojim zhivotom.
Uostalom, zashto da ne? Zhivot se zhivi, a ne da se sad tu prave neki stzenariji, u kojima jedna osoba pravi uloge za josh one druge koji tu takodje uchestvuju…pishe im tekst, pravi pokrete, ochekuje da oni igraju kako ta osoba svira…To nije zhivot i ljudi nisu lutke… i ne mozhesh nikoga da naterash da se ponasha onako kako bi ti, eto, zheleo i, koliko god da ti je teshko, i hotjesh da plachesh i grizesh od muke, i psujesh taj zhivot shto je takav, shto nema kombinatzije koju ti zhelish, shto nema reshenja koje bi tebi donelo mir, sve to nema veze…Zhivot ide dalje i ne osvrtje se na tebe…Mozhe tebi sada da bude teshko, da boli i peche razocharanje i da se u kosti uvlachi neka tupa pomirenost sa eto bash takvim razvojem situatzije….a opet, sve to nije bitno…zhiv si i boletje te…mozhda je to jedan od nachina da se zna da si zhiv…da te boli…mozhda…meni se ne svidja takav stav….ali ni to nije bitno…vazhno je ostati zhiv…to je jedino shto je bitno….uostalom, shta je to biti sretjan…to su trenutzi koje pohvatash onako u letu, u prolazu tako retji….opet pametujem…netju ja nikom da solim pamet, da uchim bilo koga kako se zhivi…kako bih i mogla, kako iko mozhe….ogroman je ovo svet….nisu u pravu oni shto kazhu da morash da pratish svoje snove i srtze i shta ti ja znam…ne, ako hotjesh da prezhivish u ovoj prashumi od silnog sveta, medju toliko ljudi, razlichitih, posebnih, divnih i strashnih, ako netjesh da te proguta ta jaka struja mnoshtva, jedino shto morash je da budesh REALAN
Idi napred, grizi sve, i sebe ako treba, samo da odesh dalje….I protzeni, pravilno protzeni shta ti to treba, a shta ti ne treba u zhivotu…jedan je zhivot, ne smesh da ga batzash na pogreshne ljude i pogreshne puteve….ne smesh da previshe rizikujesh, jer tako mozhesh da nestanesh…morash da budesh REALAN!
I eto, ja sad uchim da budem REALNA…..realni su rachuni koje treba platiti, realan je stan koji morash da zakljuchash, realne su granitze koje morash da predjesh, svi papiri na kojima pishe ko si i shta si, bez kojih izgleda ne postojish….i shta je josh realno? Znanje, mashine, hemikalije, sve je to realno…Osetjanja mislim da nisu….nije realno to shto osetjash, to je najcheshtje fantazija….neko ushitjenje koje nastane jer su se sklopili neki delovi eto bash tad, u tom trenutku…je li to bio onaj trenutak sretje, onaj shto ga treba uhvatiti? E jesteee, hvataj ga, drzh’ga, ne daj ga….tako, tjapi ga, progutaj ga, kao slatku puslitzu umochi u gorku kafu razocharanja u kome plivash u tom realnom svetu….zashto ja volim gorku kafu?
Jer je tako realna!
moj otatz:
razvoj situatzije je takav
da se ochekivano ostvaruje
shto vratja stvari na pochetak
kog vishe ne mozhe da bude
jer se daleko otishlo
u ostvarivanju krajnjeg tzilja
Neshto je puklo u vodi koju smo upravo popili
danas nas je bas krenulo, a?:)) daj i meni jednu..onu moju..
maqi, evo kafa, evo i tzigare, jbg, zhivot je s**** ponekad, ali bar je kafa dabra:)
mah mah
eh, upravo je tako kako si napisala…samo ne daj da ti se i osećanja izgube u toj realnosti… ljub za tebe i meni ipak slatku kafu kad svratim, još uvek nisam toliko realna
)
uh bre… znam, sve znam… slicno je i meni, ali ipak malo jednostavnije… a jbg… samo nam je kafa potrebna, posto od ljubavi ‘leba nema:(… kiss…
dabarce, ovo je sasvim drugacije od onoga sto sam navikla kod tebe. Znam…Svima nam je tako…Nekad bolje, nekad gore…Zavisi od nas hocemo li prepoznati trenutak srece i tjapiti ga samo za sebe. I nemoj bas skroz da potisens osecanja u nerealno. Cini da bude realno. Tako se laske sve podnosi. Ja necu da pijem gorku kafitzu iako bi mi najvise po prici odgovarala. Hocu malo sladju. I uz neki slatkis ako moze?
Cmokitj!!! mah mah
…eh… negde sam pročitao ili čuo, ne sećam se već, ali mnoooogo mi se sviđa: „…dišemo da bi živeli… ali, ne sastoji se život od udisaja i izdisaja, već od trenutaka od kojih zastaje dah!!!…“ …kako bi umeli da prepoznamo lepe, divne stvari i da uživamo u njima da nam se ne desi povremeno i ono što baš i ne volimo?… Ima i ono Njegoševo o „čašama žuči i meda…“, ali ja više volim „ono naše dabarasto“ o šoljici kafe… srrrrrk…aaaaaaaa!!
…dobra… crna… jaka… bez šećera… a i ova „mentolka“ ( „Best“ ) baš prija… Ej, dobro jutro, Dabarče… 
znam, naidju tako neki dani gorke kafe i pomisli ‘mrak je moja boja, tu nema pomoci’… i ponekad stvarno ne mozes nista drugo nego da im das sto manje sebe. pa se svedes na funkcionisanje. al’ se onda ponovo pokrene zamajac ciste regeneracije i ti se jednog jutra probudis osmehnuta. ma, dusa ti peva. cupka u tebi i ceka da je izvedes u setnju, ne moze da doceka ni kafu da popijes… hmmm… ma, nemam pojma. znam da mi super fraza koju je umeo da izvali jedan moj poznanik – ’sve ce to jednom biti lane’… i to je filter koji cesto koristim da u pravoj perspektivi procenim vaznost necega sto me sad dira. koliko ce mi to biti bitno iduce godine u ovo vreme. al’ nemilosrdno realno… ako je odgovor bilo sta osim: jako hoce… zakljucim lakonski – ako se zbog toga necu nervirati za godinu dana, zasto bih sad gubila vreme… moj najduzi komentar ikad. sorry… daaaa, super ti kafa, cak i gorka.
prva kafa koju sam popio u zivotu bila je slatka. od tada pijem iskljucivo bez secera. tako cokolada vise dolazi do izrazaja
Malo je kasno ali moze jedna sladja
…u 22:19 najlepše „legne“ hladna „mućkana – ne mešana“ nesica sa mlekom i sladoledom… dušu-dalo za lepe-po-želji snove… znači: …srkneš-uživaš-poželiš-sanjaš ono što si poželeo-la…
)) …preporučujem sladoled od karamele… sa prelivom od čokolade… i par biskvita zabodenih… sa mrvičak šlaga… i da te neko češka dok „srkućeš“… i tiho peva uz gitaru… i hladi lepezom… UUUUUUUUUUUUUuuuuuuuuuu… ‘ebote, ‘de sam ja otiš’o… sorry… dok napisah, 22:26… (sporo kucam)… nema veze, daj šta ima, nesicu, sladoled, šlag… a može i češkanje… 
))))))))))) … i… laku noć!!!… sve vas voleeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeem… srk i… hrk….. 
)))))))))
U pravu je Alana i dobar filter ima. Moj filter je još rigorozniji: da li ću se sećati ovoga za pet godina? Nećeš verovati koliko su stvari relativne, ali zaista neke od najvećih patnji, padova i depresija ni u sećanje ne mogu da prizovem. A bili su poput planine. Ti ne treba da učiš da budeš realna, imaš tu crtu u sebi. Ali ne smeš da zanemariš osećanja. Ona su neophodan začin bez kojih bi život bio baš bljutav (reče Biber)… Glavu gore, sutra je novi dan
Razumem te Dabre, ali istomisljenik sam sa Spes:) (izvini za ovo ali:)O da! Mora nekad da se gorcina ispija da bi se slatko jos intezivnje osetilo…KSKS
dobro je sto si ovo uradila. sebi,da procitas. i furaj dalje, samo dalje,dalje,dalje…
pusti kavu i udri po alkoholu uz uzicko danas:)…
Hej, ajde daj i meni tu jednu realku, jednom u zivotu da popijem i ja tu gorku bas da vidim kakva je
A realno je da danas budes i malo vesela 
Samo da se javnem (tek sad sam otkucala adresu kako treba
). Nemam vremena da citam post jer se pakujem za more KSKS
Hej, dabarce, gde si ti?
ja volem resko…kafa, bitter, bitte…:)al kad napravim torticu desetog, zasladicemo, oke?
))
…khm, khm… a gde je gazdarica kafitja, a???… 8-o
…dobro jutro… ???… ima li nekog da „pristavi za kafu“…??? … uujaaaaa!!!!!!…
Samo da te pozdravim sa jednim DOBRO JUTRO!